|
FRANCO DONATONI (1927-2000)
SOLOS 28. 6. 2014. 21:00 CK13 Novi Sad Омладински центар ЦК13 у сарадњи са Ансамблом Студио 6 организује серију концерата који имају за циљ промоцију нове музике. Други наступ из концертне сезоне Ансамбла Студио 6 чини извођење дела једног од најутицајнијих савремених италијанских композитора Франка Донатонија. Програм: Marches (1979) - Милана Зарић, харфа Short (1988) - Ненад Марковић, труба Nidi II (1992) - Каролина Бетер, тенор блокфлаута Feria IV (1982) - Bладимир Благојевић, хармоника Концерт је део пројекта “Ансамбл Студио 6: концертна сезона и музичке радионице” који су подржали Ernst von Siemens Music Foundation и Покрајински секретаријат за спорт и омладину АП Војводине. |
О композитору
Франко Донатони (1927. Верона – 2000. Милано) се почео бавити музиком у седмој години, учећи виолину како би зарадио новац. Ипак, права жеља овог италијанског уметника је била да пише властиту музику. Охрабрење на пољу компоновања Донатони је стекао под менторством Гофреда Петрасија и Бруна Мадерне. Захваљујући Мадерни, Донатони се упознаје са музиком аустријског композитора Антона Веберна и авангардом, и напушта неокласицизам и утицаје Бартока у компоновању. 1954. године похађа летњу школу у Дармштату где се упознаје са Штокхаузеном, Булезом и Кејџом. Након тога експериментише на пољу серијализма и, под утицајем Џона Кејџа, ствара дела која карактерише одуство форме и присуство случаја, што представља негативну фазу рада овог композитора. У овој фази Донатони се служи већ постојећим композицијама које подвргава систематским искривљењима и трансформацијама. Најпознатије дело из овог периода је "Etwas Ruhiger im Ausudruck" настало на основу Донатониеве студије осам тактова једног клавирског дела Шенберга и представља занимљив пример шта се може урадити са ограниченим музичким материјалом. Овај експеримент се некада показивао успешним а чешће је резултирао хаотичним преоптерећењем дела. Овакви поступци у компоновању представљају Донатониев пут да дође до музике која неће бити одраз експресије композиторовог ја. Обесхрабрен неуспехом у овој намери, Донатони напушта компоновање и посвећује се преписивању музике. Тек 1976. године поново прихвата понуду да компонује и од тада настају многа успешна дела. Донатони наставља са праксом реупотребе и реконтекстуализације музичког материјала и своје композиције посматра као делове једног већег дела, а то је стална трансформација ограниченог броја материјала, експресије и процеса. Свој композиторски рад, Донатони је највише посветио камерним саставима и соло инструментима.
Франко Донатони (1927. Верона – 2000. Милано) се почео бавити музиком у седмој години, учећи виолину како би зарадио новац. Ипак, права жеља овог италијанског уметника је била да пише властиту музику. Охрабрење на пољу компоновања Донатони је стекао под менторством Гофреда Петрасија и Бруна Мадерне. Захваљујући Мадерни, Донатони се упознаје са музиком аустријског композитора Антона Веберна и авангардом, и напушта неокласицизам и утицаје Бартока у компоновању. 1954. године похађа летњу школу у Дармштату где се упознаје са Штокхаузеном, Булезом и Кејџом. Након тога експериментише на пољу серијализма и, под утицајем Џона Кејџа, ствара дела која карактерише одуство форме и присуство случаја, што представља негативну фазу рада овог композитора. У овој фази Донатони се служи већ постојећим композицијама које подвргава систематским искривљењима и трансформацијама. Најпознатије дело из овог периода је "Etwas Ruhiger im Ausudruck" настало на основу Донатониеве студије осам тактова једног клавирског дела Шенберга и представља занимљив пример шта се може урадити са ограниченим музичким материјалом. Овај експеримент се некада показивао успешним а чешће је резултирао хаотичним преоптерећењем дела. Овакви поступци у компоновању представљају Донатониев пут да дође до музике која неће бити одраз експресије композиторовог ја. Обесхрабрен неуспехом у овој намери, Донатони напушта компоновање и посвећује се преписивању музике. Тек 1976. године поново прихвата понуду да компонује и од тада настају многа успешна дела. Донатони наставља са праксом реупотребе и реконтекстуализације музичког материјала и своје композиције посматра као делове једног већег дела, а то је стална трансформација ограниченог броја материјала, експресије и процеса. Свој композиторски рад, Донатони је највише посветио камерним саставима и соло инструментима.
